Začini i njihova svojstva

Začini i njihova svojstva

 Osim što daju specifičan miris i ukus jelima, 

ne treba zaboraviti ni lekovitu stranu začinskih biljaka.

Začini bi se mogli definisati kao aromatično bilje u obliku listića, praha, komadića, korena, semena i plodova, koje se koristi u kulinarstvu sa ciljem poboljšanja ukusa, misrisa i izgleda hrane. Većina njih su izuzetno lekoviti i upotrebljavaju se za primenu različitih prirodnih preparata koji pomažu u prevenciji i otklanjanju zdravstvenih tegoba.

CIMET

Snižava holesterol i šecer u krvi

Aromatična kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela. 

Lekovita svojstva :

Cimet poseduje snažno antioksidativno dejstvo, pospešuje varenje i bogat je brojnim hranljivim materijama medju kojima su biljna vlakna, gvoždje, kalcijum, tanini i mangan

Dokazano je da cimet snižava nivo lošeg holesterola u krvi, unistava gljivice i sprečava njihov rast, podstiče rad mozga, te poboljšava pažnju i memoriju.

KIM

Olakšava varenje

Kim je jedan od najstarijih zacina, a bio je popularan u drevnom Egiptu kao zacin i medicinska biljka.

Istocni narodi su za nju govorili da leci sve bolesti, osim smrti!

Lekovita svojstva :

Deluje blagotvorno na ceo gastrointestinalni trakt, odličan je diuretik, jača želudac i podstiče varenje, pa ga treba koristiti prilikom pripreme teško svarljivih jela.

Takodje ovaj začin se preporučuje svim ženama, jer je naučno dokazano da reguliše menstrualni ciklus i ublažava menstrualne tegobe.

BIBER

Podstiče cirkulaciju

Danas postoji više vrsta bibera - crni, beli, crveni i zeleni. Svi poticu od jedne biljke, a razlikuju se po načinu obrade.

Lekovita svojstva:

Biber je prirodan antibiotik, potpomaže varenje, poboljšava cirkulacijui ubrzava metabolizam, "otvara" apetit, snižava masnoće i šecer u krvi, reguliše krvni pritisak i štiti od infekcija.

Ne preporučuje se kod osoba koje imaju čir na želucu ili hemeroide.

KURKUMA

Lek za hronične bolesti

Kurkuma začin dolazi od korena lisnate biljke Curcuma Longa, koja uspeva u Indiji i na Karipskim ostrvima.  Kao zasebni začin upotrebljava se u indijskim i orijentalnim jelima te jelima iz Jugoistočne Azije. Dodaje se jelima od mesa i sočiva, raznim jelima sa rižom, plodovima mora, salatama i prelivima za salate.

Ima blagi slatko-gorki ukus, te miris koji podseća na narandžu i đumbir.
Kod nas je poznatija kao indijski šafran.

Lekovita svojstva :

Kurkuma pozitivno utiče na rad mozga i srca i ima antikancerogena svojstva. Snažan je antioksidans i poseduje protivupalno, antivirusno, antibakterijsko i antimikotičko dejstvo. Stoga se razmatra kao potencijalno sredstvo za prevenciju i lečenje malignih bolesti, dijabetesa, alergija, artritisa i drugih hroničnih oboljenja.

ANIS

Prirodni antidepresiv

Začinska biljka anis (Pimpinella anisum), kod nas nedovoljno zastupljena, obilato se koristi u Španiji, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, za anis su znali još drevni Egipćani pre tri i po hiljade godina. U antičko doba u Grčkoj je korišćen za aromatizaciju vina, a potom su ga Rimljani preneli u Toskanu, odakle se dalje širio po Evropi.

Lekovita svojstva :

Anis ublažava grčeve i ima antisepticko dejstvo, stimuliše lučenje žuči i pljuvacke, sprečava nadimanje, zaustavlja proliv, ublazava tegobe koje prate gastritis, snižava temperaturu, požitivno deluje na srce i krvne sudove, a pokazao se kao veoma blagotvoran u slučaju plućnih bolesti.

ĐUMBIR

                                                         Protiv migrene i mučnine

Đumbir potiče iz Jugoistočne Azije, a pominje se u pisanjima antičke Kine, Indije i zemljama bliskog istoka. Nakon sto su antički Rimljani uvezli đumbir iz Kine pre oko 2000 godina, njegova popularnost je ostala vezana samo za Mediteranski region sve do srednjeg veka, kada je proširen i na ostale zemlje. Iako je bio veoma skup začin, zbog činjenice da je morao da bude uvezen iz Azije, on je i dalje bio veoma tražen. Danas glavni komercijalni proizvođači su Jamajka, Fidži, Indonezija i Australija.

Koristi se kao dodatak jelima, čajevima i kolačima.

Lekovita svojstva :

Sadrzi desetak jedinjenja koja deluju antivirusno, ublažavaju napad migrene i otklanjaju mučninu.

Pored toga , jača imunitet i deluje preventivno u slučaju moždanog udara i infarkta. 

Takodje podstiče cirkulaciju, smiruje kašalj, otklanja grčeve, stimuliše funkciju jetre, potpomaže varenje belančevina i regulise menstrualni ciklus.

SUSAM

Čuva kosti

Poreklom iz Azije, ove semenčice od davnina smatrane su lekovitim, a među glavnim odlikama je usporavanje starenja. Jedna je od najstarijih i najzdravijih kultivisanih biljaka, a stručnjaci su uvereni da se ulje susama upotrebljava gotovo 5.000 godina!

Lekovita svojstva :

Semenke susam obiluju kalcijumom i gvoždjem, stoga je ovaj začin preventiva bolesti kostiju i zuba. Sadrži jedinjena koja snižavaju holesterol i krvni pritisak. Susam štiti jetru, a sadrži bakar, mangan, magnezijum, selen, folnu kiselinu, kao i vitamin B1, B6, niacin i riboflavin.

ORIGANO

Jača imunitet

Listovi origana, sveži ili sušeni, celi ili usitnjeni koriste se kao lek još od antičkog doba.

Lekovita svojstva :

U narodnoj medicini paznat je kao prirodni antibiotik, sredstvo za iskasljavanje i širenje bronhija. Sadrži dosta tanina, fenole, vitamina A i K i minerale. Pored toga što olakšava varenje , blagotvorno daluje u slučaju upale uha , bešike, kao i hronične grlobolja.

Jača imunitet, pa se koristi u prevencuji gripa i prehlade, efikasno suzbija najezdu kandide i deluje antibakterijski i antivirusno.

PERŠUN

Snažan diuretik

Potiče sa mediteranskog podneblja, gaji se već više od 2.000 godina, a pre nego što je dospeo na trpezu, peršun je korišćen kao lek.U kulinarstvu peršun se upotrebljava kao začin zbog svog specifičnog i izrazito prijatnog mirisa. Kao začin koristi se najviše list koji se jelima obično dodaje sitno sjeckan na kraju pripreme jela. Koren se koristi kao dodatak supama i varivima.

Lekovita svojstva :

Budući da je veoma jak dijuretik, antioksidans, baktericid... brojna su stanja u kojima se preporučuje upotreba ove začinske biljke. Preporučuje se kod anemije jer sadrži i gvožđe i vitamin C, što je veoma važno jer se bez tog vitamina gvožđe ne može apsorbovati. Veoma je efikasan u borbi protiv skoro svih bubrežnih i urinarnih komplikacija. Podstiče aktivnost bubrega i olakšava eliminaciju toksina iz krvi, ali i bubrežnog tkiva. Vitamin K, kojeg u peršunu ima u velikim količinama, može znatno smanjiti krtost kostiju, a time i mogućnost preloma. Peršun je spas za umoran imuni sistem jer sadrži beta karoten, hlorofil, vitamine C, B1,B12, A, E kao i esencijalne amino-kiseline.

BOSILJAK

Smiruje nerve

Bosiljak je začinska biljka najčešće korišten u italijanskoj kuhinji, a poznata je i po svojim začinskim i mirisnim svojstvima, koliko i po estetskim karakteristikama vrtne ili sobne biljke. Svoje porijeklo vuče iz Indije, a postoje neke pretpostavke i da je potekao sa afričkog kontinenta. Sa Bliskog Istoka prvo je stigao u Italiju, a potom se u XV vijeku proširio u Francusku. U XVII vijeku je stigao u Englesku, odakle su ga prvi imigranti preko Atlantika prenijeli u Ameriku. Danas se bosiljak može pronaći u blizini Italije, te u Francuskoj, Maroku i Egiptu. Prilično je rasprostranjen i u Aziji, Južnoj Americi, te SAD-u.

Lekovita svojstva :

Bosiljak je poznat i po svojim ljekovitim svojstvima. Drevni travari su ga koristili kao lijek protiv uboda insekata. Smatrali su da stavljanjem listova bosiljka na ubodeno mjesto može da se izvuče otrov. Danas se koristi kod problema varenja, a čaj od bosiljka se koristi kao sedativ koji umiruje, opušta i uspavljuje.